Da li gledate SF filmove i zbog cega???

Zivo me interesuje...

Ne.

Ljudi, odgovorite. Bitno je. Treba mi za jedan clanak.

Ne!

Ne!

Naravno da gledam...pa svi gledamo...sta lazes ti BUNT kao ne gledas...nisi gledo Eragon ili Predator,ili Alien,mamu ti...ili sto drugih...park iz doba jure itd,etc....
Svidjaju mi se neki filmovi ali naravno da nisu previse ono...deciji...
Dobri su Ultraviolet,Vestacka Inteligencija,Vremenski policajac,Kocka I,II,Crvena planeta,K-Pax,i jos mnogi drugi...
A sta kazes kakav clanak ti treba?Nesto opste o SF filmovima?

Pisem clanak za Webzin ANTARES koji je pokrenuo Klub Obozavalaca naucne i epske fantastike - KONEF. Clanak ce biti o TV Avala i o nezvanicnom forumu TV Avala na kojem sam jedan od moderatora.

Trenutno je aktuelan 0. broj, ali se pocetkom aprila ocekuje prvi broj u kojem bi trebao da bude ovaj clanak.

Naravno da gledam...omiljeni film The Lord Of The Rings!! Obozavam te fore sa orkovima, elfovima...midlearth mitologiju...ako se tako zove...pa kako da ne gledam sf kad je svaki drugi film tog zanra!!

Tito ::Naravno da gledam...pa svi gledamo...sta lazes ti BUNT kao ne gledas...nisi gledo Eragon ili Predator,ili Alien,mamu ti...ili sto drugih...park iz doba jure itd,etc....
Svidjaju mi se neki filmovi ali naravno da nisu previse ono...deciji...
Dobri su Ultraviolet,Vestacka Inteligencija,Vremenski policajac,Kocka I,II,Crvena planeta,K-Pax,i jos mnogi drugi...
A sta kazes kakav clanak ti treba?Nesto opste o SF filmovima?

Dobro ajde pička ti materina gledam SF filmove. Nisam ni bio svestan koliko je široka paleta SF filmova. A te što si ti naveo nisam gledao a i nevolim ih(Predator, Alien, Eragon...). Ako su gospodari SF onda su mi naj SF film. A zašto ih gledam, gledam SF filmove iz istog razloga zašto gledam i ostale filmove. Čisto iz dosade da mi prođe vreme!!

Fantastika, naučna i epska, predstavlja književnu
vrstu koja se odlikuje pisanjem o izmišljenim događajima, ličnostima i
mestima, ili ubacivanjem izmišljenih događaja, likova ili mesta na neku
podlogu iz istorije.
Počeci epske fantastike mogu se naći još u najranijim zapisanim delima, kao što je Ep o Gilgamešu iz 7. veka pre nove ere. U 20. veku, epska fantastika je značajno dobila na popularnosti, prvo delima Roberta E. Hauarda, autora priča o Konanu Varvarinu, a kasnije i delima profesora Džona Ronalda Ruela Tolkina - trilogijom Gospodar prstenova, nikad dovršenim i posthumno izdatim Silmarilionom, i Hobitom,
koji je svoje postojanje počeo kao knjiga za decu. Posle Tolkinovih
romana, mnogi pisci, manje ili više uspešno, pokušavaju da naprave svet
koji će po širini i sveobuhvatnosti parirati Tolkinovim delima. Neki od
njih su Teri Bruks, Rodžer Zelazni, Dejvid Edings, Džordž R. R. Martin, Merion Cimer Bredli.
Epska fantastika se ne zadržava samo na pisanim delima - plodno tle je
našla i kao tema mnogih računarskih igara, od kojih su neke od
najpoznatijih Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. U filmskoj industriji, sa papira su na platno u skorije vreme prešle knjige kao što su Gospodar prstenova i Letopisi Narnije.
Za začetnika žanra naučne fantastike smatra se spisateljica Meri Šeli, koja je prva napisala priču čiji je nauka sastavni i neizostavni deo, a koja je sadržaj knjige Frankenštajn (ili moderni Prometej),
poznatije samo po imenu naučnika koji se usuđuje da dirne u samu bit
postojanja. U devetnaestom veku, ono što prolazi pod naučnom
fantastikom, dolazi od dva pisca koja dijametralno suprotno pristupaju
temi naučnog napretka - Žil Vern svojim romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Put u središte Zemlje prikazuje pozitivne, dok se Herbert Džordž Vels u svojim knjigama Rat svetova, Nevidljivi čovek i Vremeplov
uglavnom bavi negativnim posledicama. Početkom dvadesetog veka,
munjevit napredak nauke i tehnoloških ostvarenja je postavio temelje za
širenje popularnosti naučne fantastike, prvo u petparačkim romanima a
kasnije kao književne vrste koja zaslužuje i kritičko priznanje.
Nosioci tog prelaska iz domena jeftine u umetnički priznatu literaturu
su između ostalih i Isak Asimov, Artur Č. Klark, Harlan Elison, Rej Bredberi, Filip K. Dik, Kurt Vonegat.
Jedan od najpoznatijih ciklusa naučne fantastike u oblasti filma je heksalogija Ratova zvezda, koju u korak prate Matriks, Osmi Putnik i Predator. I naučna fantastika okupira radnju mnogih računarskih igara. Neke od njih su Star Wars: Knights of the Old Republic, Nexus: The Jupiter Incident, StarCraft.
Krajem 20. veka naučna fantastika, epska fantastika i horor literatura sve više brišu međusobne granice, do te mere da se stvara novi izraz spekulativna fikcija,
i nova generacija pisaca koji se ne ograničavaju starim definicijama
žanra. Predstavnici fantastične književnosti ovog vremena su između
ostalih i Teri Pračet, Nil Gejman, Majlk Krajton, Nil Stivenson, Den Simons, Ursula K. Le Gvin.
Naravno sve se ovo nalazi na internetu pa bi mogli prvo malo da naucite nesto o temi a onda da diskutujete o njoj. Malo tezi put je da prvo procitate nekoliko knjiga naucne i ili neke druge fantastike, zatim takodje procitate i zanimljive clanke i rasprave o zanru. Verujem da ce vam se oci otvoriti.
Ps. Mrzelo me je da se ulogujem pod mojim nickom.

Fantastika, naučna i epska, predstavlja književnu
vrstu koja se odlikuje pisanjem o izmišljenim događajima, ličnostima i
mestima, ili ubacivanjem izmišljenih događaja, likova ili mesta na neku
podlogu iz istorije.
Počeci epske fantastike mogu se naći još u najranijim zapisanim delima, kao što je Ep o Gilgamešu iz 7. veka pre nove ere. U 20. veku, epska fantastika je značajno dobila na popularnosti, prvo delima Roberta E. Hauarda, autora priča o Konanu Varvarinu, a kasnije i delima profesora Džona Ronalda Ruela Tolkina - trilogijom Gospodar prstenova, nikad dovršenim i posthumno izdatim Silmarilionom, i Hobitom,
koji je svoje postojanje počeo kao knjiga za decu. Posle Tolkinovih
romana, mnogi pisci, manje ili više uspešno, pokušavaju da naprave svet
koji će po širini i sveobuhvatnosti parirati Tolkinovim delima. Neki od
njih su Teri Bruks, Rodžer Zelazni, Dejvid Edings, Džordž R. R. Martin, Merion Cimer Bredli.
Epska fantastika se ne zadržava samo na pisanim delima - plodno tle je
našla i kao tema mnogih računarskih igara, od kojih su neke od
najpoznatijih Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. U filmskoj industriji, sa papira su na platno u skorije vreme prešle knjige kao što su Gospodar prstenova i Letopisi Narnije.
Za začetnika žanra naučne fantastike smatra se spisateljica Meri Šeli, koja je prva napisala priču čiji je nauka sastavni i neizostavni deo, a koja je sadržaj knjige Frankenštajn (ili moderni Prometej),
poznatije samo po imenu naučnika koji se usuđuje da dirne u samu bit
postojanja. U devetnaestom veku, ono što prolazi pod naučnom
fantastikom, dolazi od dva pisca koja dijametralno suprotno pristupaju
temi naučnog napretka - Žil Vern svojim romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Put u središte Zemlje prikazuje pozitivne, dok se Herbert Džordž Vels u svojim knjigama Rat svetova, Nevidljivi čovek i Vremeplov
uglavnom bavi negativnim posledicama. Početkom dvadesetog veka,
munjevit napredak nauke i tehnoloških ostvarenja je postavio temelje za
širenje popularnosti naučne fantastike, prvo u petparačkim romanima a
kasnije kao književne vrste koja zaslužuje i kritičko priznanje.
Nosioci tog prelaska iz domena jeftine u umetnički priznatu literaturu
su između ostalih i Isak Asimov, Artur Č. Klark, Harlan Elison, Rej Bredberi, Filip K. Dik, Kurt Vonegat.
Jedan od najpoznatijih ciklusa naučne fantastike u oblasti filma je heksalogija Ratova zvezda, koju u korak prate Matriks, Osmi Putnik i Predator. I naučna fantastika okupira radnju mnogih računarskih igara. Neke od njih su Star Wars: Knights of the Old Republic, Nexus: The Jupiter Incident, StarCraft.
Krajem 20. veka naučna fantastika, epska fantastika i horor literatura sve više brišu međusobne granice, do te mere da se stvara novi izraz spekulativna fikcija,
i nova generacija pisaca koji se ne ograničavaju starim definicijama
žanra. Predstavnici fantastične književnosti ovog vremena su između
ostalih i Teri Pračet, Nil Gejman, Majlk Krajton, Nil Stivenson, Den Simons, Ursula K. Le Gvin.
Naravno sve se ovo nalazi na internetu pa bi mogli prvo malo da naucite nesto o temi a onda da diskutujete o njoj. Malo tezi put je da prvo procitate nekoliko knjiga naucne i ili neke druge fantastike, zatim takodje procitate i zanimljive clanke i rasprave o zanru. Verujem da ce vam se oci otvoriti.